Prepisivanje

Pobjeda je u svom ovonedjeljnom izdanju objavila tekst o prepisivanju na fakultetima, a povodom odluke Senata Univerziteta Crne Gore da se sa nastave u zimskom semestru udalji pet studenata Ekonomskog fakulteta koji su uhvaćeni da prepisuju.

Nedavno je i neprofitna organizacija Common Sense Media u svom istraživanju u Americi utvrdila da učenici uveliko koriste mobilne telefone i internet kako bi prepisivali na školskim testovima. Tako je oko 35% njih tvrdilo da je to učinilo barem jednom, a čak 65% tvrdi da zna da su neki od njihovih drugova to činili. Kako to rade? Dvadesetšest posto tinejdžera koji su priznali varanje tokom testa to je činilo koristeći pohranjene podatke u mobilni telefon, 25% njih je slalo ili primalo odgovore sa testa SMS-om, 17% posto njih je to činilo slanjem slika, dok ih je 20% rezultate pretraživali na internetu putem mobilnog telefona. 38% tinejdžera iskoristilo je internet i tekstove sa njega u školi prijavili kao svoje seminarske radove.

Međutim ono što je njih iznenadilo je da samo polovina ispitanih smatra da je riječ o prevari ili nečem nedozvoljenom, a samo njih 16% smatra da je prevara slanje sms na testu. Po njima to je pomoć prijatelju ili od prijatelja.

Rezultati kod nas, kad bi se sprovela jedna ovakva anketa, gotovo sam siguran da su slični ili porazniji. Pa mi i nehotice učimo djecu da je prepisivanje sa Interneta nešto sasvim OK. Pogledajte naše novine koje prepisuju sa interneta ponekad i sa svim greškama. Na kraju krajeva i u kvizu “Ko želi biti milioner”, ima se pravo pozvati prijatelj kao pomoć da sugeriše odgovor na pitanje.

Učenici su oduvjek nalazili način na koji su varali na ispitima, danas su im, međutim, na dohvat ruke veoma moćne alatke. Ako ovome dodate i generalno tehnološki loše obrazovane profesore svi putevi su im otvoreni.  

Problem ovdje je što oni koji ne varaju ostaju iza onih koji to čine. Profesori pogrešno shvataju naučeni nivo znanja. Oni koji varaju su u velikoj prednosti i kod ocjena. Što opet “diskvalifikuje” one poštene. Obzirom da učenici veoma dobro znaju međusobno koliko ko zna i kako je ko došao do ocjene, da ne bi zaostajali i oni posežu na nedozvoljenim sredstvima. Pošast se širi, usput laka je za upotrebu. Možda će tih nekoliko tako postignutih “ocjena” biti presudne kod upisa u sledeću školu…

Vjerujem da osim ometača koji su čini mi se neophodni u školama potrebno i povesti široku nacionalnu akciju oko takozvane digitalne etike. Umjesto da krivimo tehnologiju trebali bi razmisliti i o našem shvatanju učenja i ocjenjivanja.

Ovaj unos je objavljen pod Obrazovanje. Zabeležite stalnu vezu.

Jedno reagovanje na Prepisivanje

  1. Milos kaže:

    Po meni, ipak treba da vladaš materijom, „makar malo“. Onda znaš i da bolje prepisuješ!

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s